Zivim u senci senke,tvoje senke i znam da znas,jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom jer drugacije ne umem,ne razumem..ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim!to nije osmeh,to je grc,ljudi su slepi,lepi dani,nasmejani za tebe,za mene skice,druge duge ulice,srce skitnice zgazeno nehotice.znam da znas,jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci praznim danima,nestajes i prica odavno nije fer,lepotica i zver,suvise razno,sve je prazno!prazno je zarazno,neprolazno,vracam se njima,zar mislis da sam se stvarno ponosim time u mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime,samo te oci posecene vetrom,koje sjaje bas kao i tvoje!znam da znas al ne vidis i ne cujes i ne znas ko je,male stvari se broje,i dok porazi se roje,plasim se da priznam da postojis,rane gnoje.i da mi falis.fali mi dodir.fali mi rec.fali mi osmeh.fali mi lice.fale mi lazi.fale sitnice.dosta krivice ptice selice nestaju.ja ostajem i svi ti pogledi me plase.prokleti srecni zagrljeni ljudi te uloge su bile nase!samo moje i tvoje.a gde smo sad?gledaj u mene.nema mene.samo sene uspomene.samo tragovi.koliko dobijes toliko das.ti nisi smela.znam da znas.znam da znas!jedan zivot gde prestajem ja gde pocinjes ti.jedna ljubav gde stali smo mi.gde sad su drugi.i reci sta je to ponos?!sta je sram?!ne zelim da znam.i kad se svet srusi.na svakom mestu bicu sam.sve suze sveta sprala je kisa.na kraju nisi ni siguran da si uopste plakao.niti da si dno dotakao.a nagao kakav jesam.slagao sam sebe da si laz.i vratio se svojim starim stazama.ali ni svi peroni sveta ni malo me nisu promenili.i dalje isti blejer iz bloka.uvek mastarskog oka.nikad izvan svog toka.mikrofon i dalje rokam.na putu do doka luke srece.i taj je dan sto me vara.plavetnilo neba misli skrece.a onda padne noc.prokleto dugi sati.sakatim srcem shvatim.sitnice.ponos.inati nece mi dati da pratim trag.a znam.sve je nista.slomicu kazaljke.vreme ce stati.kosmos ce cekati.da samo umem da te vratim.trazim te.sanjam te.pijanim ocima u nocima.u tudjim licima.u stanovnicima nekih drugih svetova.a gde je nas?!micem usnama bez glasa.dok pada zaborava plast.cutim jer znam da znas.uvek si znala i uvek znas.ti jedina moja tebi koja odavno nisi jedina.svaka sekunda kao godina.al barem znam na cemu sam.i barem znam da nema nas.i spreman sam da budem nasmejan pred svima.iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima.i kroz paucinu vracam dane.kad smo ti i ja jos bili tim!oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim.a i sta ce ti to od mene?sve uspomene s kaputa stresi.samo budi to sto jesi.tu gde si.sta god da se desi ti budi ok!i nikad ne saznaj kako to boli.kad nekog volis.a mrzis kad mrzis.a volis i lomis se da izdrzis.ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene.moja lutanja.mastanja.i sanjanja.i znati da ih prati.al ko zna.mozda jednom nadjes me.tamo gde prestajem ja.gde pocinjes ti.gde stali smo mi.gde sada su drugi.ali sresces samo stranca.slucajnog prolaznika i pogled leden.iako te taj neznanac nekada voleo vise od sebe!

25630